CLDT dan 82: Vaganski vrh (1684) – Kilometar 1720: dobro jutro, ne tako dobar dan

Noć je bila pomalo vjetrovita, ali ništa što čepići za uši i Big agnes ne bi riješili. Imao sam i spooky situaciju, ali o tome drugom prilikom. Kao i uvijek, sat je zvonio u 5, a ja sam odgađao i odgađao. Napokon sam i krenuo prema Svetom brdu. Prvo se valjalo spustiti s Vaganskog, naravno.

Continue reading

CLDT dan 81: Šugarska duliba (1652) – Vaganski vrh (1684): hej, nije li to Matt?

Probudio sam se dok su Špela, Žan i Marko još blaženo spavali. Iskrao sam se da ih što manje smetam i krenuo prema Stapu, odnosno Tatekovoj kolibi. Na Stapu nije bilo nikog, iako sam vidio unutra tri vreće za spavanje. Očito je ekipa bila u šetnji. Na pumpi sam si uzeo možda i najbolju vodu

Continue reading

CLDT dan 80: Baške Oštarije (1638) – Šugarska duliba (1652): velebitska crna rupa

Bilo teško spavati zbog vrućine u sobi, a ni bolovi u leđima nisu pomagali. Čim smo se ustali Tin me prebacio do Karlobaga da obavim kupnju. Izbor hrane je bio očajan, ali uspio sam se opskrbiti. Vratili smo se oko 10:30, a u 11 bili kretali. S Mattom sam se dogovorio da ode u NP

Continue reading

CLDT dani 78, 79: Zavižan (1588) – Baške Oštarije (1638): Premužićeva u jednom šusu

Nedjelja je prošla u iščekivanju Tina koji je došao tek oko 23 sata, kao što smo se dogovorili. Ponedjeljak nas je čekao… Prije polaska dobio sam knjigu s posvetom od Ante Vukušića. To me baš razveselilo. Rekao sam Tinu da je čuva kao oko u glavi. Krenuli smo svi skupa, ali ubrzo je došao trenutak

Continue reading

CLDT dan 77: Senjska duliba (1564) – Zavižan (1588): kraj sekcije C1, početak sekcije C2

Ustao sam e s olakšanjem što me nitko nije otjerao usred noći. Brzo sam se spremio, a jutarnje su scene oduzimale dah. Krenuo sam dalje odlučan da što prije dosegnem Zavižan. Vidici su pucali sve u 16. Uživao sam hodati….osim kada bih se dokopao šume, ali u pravilu nisu bile velike. Po izlasku iz jedne

Continue reading

CLDT dan 76: Bribir (1526) – Senjska duliba (1564): konačno Velebit

Oko 7 sam hodao dalje trailom. Jutra znaju biti opaka, nadvije se nad tebe taj neki umor, smisao je skriven i guši te korak koji radiš ne bi li se udaljio od početne točke. No, koliko god teško bilo moraš ići naprijed. Moraš iznaći snage kretati se jer radi toga sam vani – da putujem

Continue reading